Lju­bi­te­lji pje­ša­če­nja i pla­ni­na­re­nja iz Bo­ke ko­tor­ske, oku­plje­ni u PK „Vje­ve­ri­ca“ iz Ko­to­ra, to­kom lje­ta ori­jen­ti­sa­li su se na „mor­ske tu­re“, te su ovog vi­ken­da na­pra­vi­li za­ni­mlji­vu cje­lo­dnev­nu tu­ru do oto­ka La­sta­vi­ca i tvr­đa­ve Ma­mu­la. Ukup­no 43 uče­sni­ka tu­re, me­đu ko­ji­ma naj­vi­še čla­no­va klu­ba, de­se­tak dje­voj­či­ca i dje­ča­ka škol­skog i pred­škol­skog uz­ra­sta, po­sje­ti­la­ca iz Bu­dve, Tiv­ta, Ko­to­ra, Pod­go­ri­ce, ali i vo­lon­te­ra NVO Na­ša ak­ci­ja, ko­je je vo­di­la Pa­tri­ci­ja Po­brić, kre­nu­li su iz Tiv­ta bro­di­ćem „Se­ka“, ko­jim je upra­vljao ka­pe­tan Bu­do Man­dić. Za cje­lo­kup­nu or­ga­ni­za­ci­ju po­bri­nu­li su se Dra­gan Jo­va­no­vić i Bo­ris Fi­lip iz Klu­ba „Vje­ve­ri­ca“. Pri­je is­kr­ca­va­nja na otok, bro­dić se za­u­sta­vio is­pred Pla­ve špi­lje, gdje su uče­sni­ci tu­re uži­va­li u ku­pa­nju u azur­nim pe­ćin­skim va­lo­vi­ma i ska­ka­nju sa sti­je­ne. Do ostr­va La­sta­vi­ca su do­pli­va­li sa nje­go­ve sje­ver­ne stra­ne, je­di­ne ko­ja ima pri­laz, a stva­ri su do­ve­zli gu­me­nim čam­cem. To­kom ci­je­log da­na ostvro i tvr­đa­va su vr­vje­li od ino­stra­nih po­sje­ti­la­ca. Mno­gi su do­la­zi­li bro­di­ći­ma, raz­gle­da­li tvr­đa­vu i vra­ća­li se, a ma­nji broj njih za­dr­ža­vao se ku­pa­ju­ći se i sun­ča­ju­ći na ka­me­ni­toj oba­li. Voj­na gra­đe­vi­na odu­še­vi­la je sve po­sje­ti­o­ce per­fek­ci­jom ar­hi­tek­ton­skih rje­še­nja, od ula­za, stra­žar­ni­ca i voj­ne pe­ka­re, kru­žnog ras­po­re­da pro­sto­ri­ja ka­za­ma­ta, atri­ju­ma sa bu­na­rom, do spi­ral­nih ste­pe­ni­ca ko­je vo­de na gor­nji ni­vo i sam vrh tvr­đa­ve. Ko­to­ran­ka Pa­hu­lji­ca Ći­ćo­vić, elek­tro­in­že­njer, ko­ja 25 go­di­na ži­vi i ra­di u Nju­jor­ku, odu­še­vlje­na je tvr­đa­vom, ko­ju pr­vi put po­sje­ću­je sa gru­pom, pri­sje­ća­ju­ći se dje­tinj­stva ka­da je sa se­stra­ma i ocem bar­kom obi­la­zi­la ostvro. Svo­je uti­ske i fo­to­gra­fi­je po­ni­je­će u Ame­ri­ku, oda­kle će do­ve­sti i svo­je pri­ja­te­lje da uži­va­ju u ča­ri­ma Bo­ke ko­tor­ske.
– Če­sto sam išao na raz­ne tu­re sa Mon­te­ne­gro Fo­to-tre­kin­gom. U su­bo­tu sam bio na fe­šti Pe­tro­vač­ka noć, a po­što sam znao za ovu tu­ru, sle­de­ćeg ju­tra sam po­ra­nio i sti­gao na bro­dić, ko­ji je sa ti­vat­skih Pi­na kre­nuo ka ostr­vu Ma­mu­la. Odav­no sam že­lio da odem na Ma­mu­lu, iako sam išao i ra­ni­je, jer ne­mam če­sto pri­li­ke za to. Za­ni­ma me ta for­ti­fi­ka­ci­o­na ar­hi­tek­tu­ra još od dje­tinj­stva, a sa­da i sa pro­fe­si­o­nal­nog aspek­ta. Tvr­đa­va Ma­mu­la pli­je­ni lje­po­tom ar­hi­tek­tu­re, pri­vlač­na je nje­na or­ga­ni­za­ci­ja i pla­ni­ra­nje, vo­lim da je gle­dam, a raz­mi­šljam i o ne­kom struč­nom ra­du u sklo­pu stu­di­ja. Do­šao sam da uži­vam za­jed­no sa čla­no­vi­ma PK „Vje­ve­ri­ca”, a uz to sam imao pri­li­ku i da po­sma­tram tvr­đa­vu sa ar­hi­tek­ton­sko-isto­rij­skog aspek­ta, što mi se na­ro­či­to do­pa­da, ka­že Ivan Vrat­ni­ca iz Pod­go­ri­ce, stu­dent ar­hi­tek­tu­re u Be­ču. Ovo je dru­ga „mor­ska tu­ra“ pla­ni­na­ra PK „Vje­ve­ri­ca“, a uko­li­ko se to­pli da­ni pro­du­že, u pla­nu je još jed­na.
Tvr­đa­va ko­ja pred­sta­vlja svjet­sko re­mek-dje­lo voj­nog gra­di­telj­stva do­bi­la je na­ziv po austro­u­gar­skom ge­ne­ra­lu, ba­ro­nu La­za­ru Ma­mu­li (1795–1878) ko­ji je na oto­ku La­sta­vi­ca 1853. go­di­ne po­di­gao utvr­đe­nje. Za­jed­no sa tvr­đa­va­ma Ar­za na Lu­šti­ci i Pre­vla­ka na rtu Oštro u do­ba austrij­ske vla­da­vi­ne ima­la je va­žan stra­te­ški zna­čaj u od­bra­ni Bo­ke od Fran­cu­za. U ob­li­ku sa­vr­še­nog kru­ga, preč­ni­ka 200 me­ta­ra, tvr­đa­va pra­ti ne­pri­stu­pač­no i hri­di­ma opa­sa­no ostr­vo, ko­je se u do­ba Mle­tač­ke re­pu­bli­ke zva­lo Ron­di­na. U to­ku oba svjet­ska ra­ta tvr­đa­va ni­ka­da ni­je na­pad­nu­ta, a slu­ži­la je kao za­tvor po­znat kao „Kam­po Ma­mu­la”. Na ovom „ostr­vu smr­ti“stra­da­li su mno­gi za­ro­blje­ni­ci iz Bo­ke ko­tor­ske, Her­ce­go­vi­ne i Dal­ma­ci­je. Ro­do­lju­bi iz Her­ceg No­vog oslo­bo­di­li su za­ro­blje­ni­ke 14. sep­tem­bra 1943. go­di­ne, a taj dan se i da­nas obi­lje­ža­va u znak sje­ća­nja na stra­dal­ni­ke iz ka­za­ma­ta Ma­mu­la. O nji­ma svje­do­či i spo­men-plo­ča, ko­ju je 4. ju­la 1965. go­di­ne sa de­sne stra­ne ka­pi­je po­sta­vio „Na­rod Bo­ke ko­tor­ske“.
M.Popović